Daltonizam i daltonisti | Korekcija daltonizma
Daltonizam i korekcija daltonizma. Jedini smo Centar za korekciju daltonizma u Srbiji i na Balkanu. Kod nas možete korigovati daltonizam (slepilo za boje).
daltonizam, daltonisti, daltonista, daltonizmom, korekcija daltonizma, lečenje daltonizma, lek za daltonizam, slep za boje, slepilo za boje, ne vidi boje, kolorni vid, vid za boje, zelena boja, crvena boja, naočare, naočare za daltonizam, naočare za korekciju daltonizma, test za daltonizam, testiranje daltonizma, Colorlite, saradnja
15847
page-template,page-template-full_width,page-template-full_width-php,page,page-id-15847,,qode-title-hidden,qode-theme-ver-9.1.3,wpb-js-composer js-comp-ver-4.11.2.1,vc_responsive
Kolorni vid

Najviše informacija iz okoline, 90%, dobijamo zahvaljujući čulu vida, jednom od pet čula. Čovečije oko vidi u koloru, zato su ove informacije od velikog značaja.

Daltonizam

Daltonizam je nasledna anomalija. U Evropi 8% muškaraca i 0,5% žena su nasledno daltonisti. Smetnje u razlikovanju boja, koje nastaju kao posledica nekog štetnog dejstva (alkoholizam, trovanja, razna oboljenja) obično nestaju ako se uzrok otkloni.

Korekcija daltonizma

Da bismo korigovali daltonizam, koristimo sočiva za naočare sa jednim specijalnim slojem. Sloj je tako konstruisan, da menja spektar bele svetlosti prilikom prelaska, i kod daltonista izaziva sličan nadražaj kao kod osoba sa pravilnim razlikovanjem boja.

KLINIČKA ISPITIVANJA NAOČARA ZA KOREKCIJU DALTONIZMA

Rezultat kliničke studije sprovedene na uzorku od 167 ispitanika: Sočiva za korekciju daltonizma kod ispitanika značajno poboljšavaju kolorni vid za crvenu i zelenu boju. Naočare su bez neželjenih dejstava.

POGLEDAJTE KLINIČKU STUDIJU
MEDIJI O NAMA

ŠTA PIŠU MEDIJI O NAMA

MEDIJI O NAMA

Svet u koloru

Daltonizam i daltonisti | Korekcija daltonizma

Najviše informacija iz okoline, 90%, dobijamo zahvaljujući čulu vida, jednom od pet čula. Čovečije oko vidi u koloru, zato su ove informacije od velikog značaja. Na osnovu boja, domaćica odabira sveže meso ili povrće, boja tena odaje raspoloženje, ili nam govori o eventualnim bolestima. Prema boji odabiramo odevne predmete, kozmetiku, i uređujemo stan. U saobraćaju, vazdušnom, vodenom i kopnenom, svetla raznih boja regulisu saobraćaj, elktrične vodove elektro monteri razlikuju po boji, tekstovi na monitorima u boji pomažu brzi rad.
Boje, pored toga što nam prenose informacije, utiču i na raspoloženje. Na osnovu posmatranja, crvene boja osvežava, zelena smiruje, plava pomaže pri koncentraciji, smeđa boja uspavljuje. Neke kompozicije boja nalazimo skladnima, dok neke smetaju, i smatramo da su disharmonične.
Boje imaju i simbolična značenja. U Evropi je crna, boja žalosti, bela znači čistotu, nevinost. Crvena znači strašna osećanja, žuta je boja zavisti.

 

Kako vidimo boje?
U stvaranju slike u koloru zajedničku ulogu imaju oko i mozak. Oko pri tom funkcioniše poput minijaturne digitalne kamere, koja se za obradu i čuvanje podataka priključuje na računar velikog kapaciteta: mozak. Svetlost, koja prolazi kroz „objektiv“ oka, sočivo fokusira na splet nerava na zadnjem zidu površine oka – retinu. Na retini je razmešteno mnoštvo receptora vida, koji funkcionišu slično digitalnoj kameri.
Receptore vida čine oko 130 miliona štapića, koji funkcionišu noću, i oko 7 miliona čepića, koji imaju ulogu pri dnevnoj svetlosti. Oni imaju funkciju digitalne kamere sa najvećom rezolucijom. Receptori se priključuju na nerve, koji prenose nadražaj preko očnog živca do mozga.
Elementi vida u sumraku, štapići, ne razlikuju boje, ali su veoma osetljivi. Nasuprot, elementi vida pri dnevnoj svetlosti, čepići, su manje osetljivi, ali razlikuju boje. To je moguće zbog toga, što se u njima nalaze tri različita pigmenta. Jedan od njih je osetljiv na crvenu, drugi na zelenu, a treći na plavu boju. Ovi pigmenti upijaju crveni, zeleni odnosno plavi deo boje, i u zavisnosti od toga, koliko od svake boje mogu absorbovati, stvaraju se nijanse.

Usled čega neko postaje daltonista?

Daltonizam je nasledna anomalija. U Evropi 8% muškaraca i 0,5% žena su nasledno daltonisti. Smetnje u razlikovanju boja, koje nastaju kao posledica nekog štetnog dejstva (alkoholizam, trovanja, razna oboljenja) obično nestaju ako se uzrok otkloni.
Rezultat posmatranja daltonista, i tzv. slepih za boje, što predstavlja teži oblik daltonizma, je da i oni vide boje, ali drugačije i manje (nekada svega nekoliko stotina nijansi mogu da razlikuju, dok osobe sa dobrim prepoznavanjem boja razlikuju 4 miliona nijansi).
U mnogim vidovima zivota to predstavlja hendikep. U mnogim delatnostima (npr. textilna, prehrambena, kozmetička industrija, industrija boja, automobila), daltonisti ne mogu biti efikasni kao osobe sa dobrim raspoznavanjem boja.
U saobraćaju daltonisti izazivaju mnogo više saobraćajnih udesa, i tako predstavljaju opasnost za sebe, i druge.
U predškolskoj i školskoj dobi, deca daltonisti mogu imati teškoće zbog nepravilne upotrebe boja na crtezima, upotrebe udžbenika u boji, geografskih karti ili logičkih blokova u boji.

 

Daltonizam je nasledna anomalija, koja nastaje zbog anomalije X hromozoma. Dijabetes, alkoholizam, pojedini lekovi, trovanja, takođe mogu dovesti do ove pojave. U Americi od dijabetesa boluje 27 miliona osoba.

 

Korekcija daltonizma

Čovečije oko je u mogućnosti da razlikuje više miliona nijansi. Više od 6 miliona receptora boja, čepića se nalazi u oku, koji su senzitivni u intervalu izmedju 380-780 nm. Na osnovu njihove osetljivosti tokom talasne dužine, čepiće delimo na tri grupe: Protos, Deuteros, Tritos, ili L, M, S čepići, a osetljivi su u intervalima dugih, srednjih i kratkih talasa (crvenkasta, zelenkasta i plavkaste boje). Navedena slika je prikaz osetljivosti receptora na talasnoj dužini.

 

Mogućnost, da raspoznajemo boje, uslovljavaju dva faktora: identifikacija boja, odnosno sposobnost da pravilno imenujemo boje, i diskriminacija boja, sposobnost razlikovanja različitih boja. Uočavanje boja daltonista razlikuje se od „prosečnih“ osoba zbog odstupanja od normale, funkcije jednog ili više čepića, stoga je identifikacija boja daltonista lošija. Razlikujemo više tipova daltonizma. Najčešće su: anomalije receptora Protos i Deuteros (Protanomalija, Protanopija, Deuteranomalija, Deuteranopija) ređe oštećenje Tritos-a (Tritanopija), i može se desiti da je samo jedan tip receptora ispravan (Monokromazija) ili su čak sva tri receptora oštećena, i samo funkcionišu štapići, zaduženi za noćni vid (Akromazija).

Daltonizam tipa crvena-zelena (Protan, Deutan) nastaje zbog nepravilnosti X hromozoma, i nasledan je. Žene imaju dva X hromozoma, dok muškarci jedan X i jedanY hromozom. Pošto kod muškaraca X hromozom nije dupliran, njegova anomalija uslovljava pojavu daltonizma, dok kod žena, ako je jedan X hromozom ispravan, tada genetski ispravan „nadjača“ oštećenog. Zbog toga je broj muškaraca, daltonista, procentualno veći. U Kavkazima je 8% muškaraca, i 0,4 – 0,5 % žena su daltonisti tipa crvena-zelena. Ređa je pojava naslednog, Tritanopija tipa, svega 0,05% ukupnog broja stanovništva. Uzrok daltonizma, po ranijim mišljenjima, je da je osetljivost oštećenog receptora smanjena, ali po novijim ispitivanjima se pretpostavlja, da kod oštećenog receptora dolazi do poremećaja intervala osetljivosti. Naše metode korekcije daltonizma baziraju upravo na ovim pretpostavkama.

 

Zbog čega je važna korekcija daltonizma

A. Osoba sa dobrim uočavanjem boja može da razlikuje više miliona nijansi, dok osoba sa daltonizmom, samo nekoliko hiljada, ili stotina. Na primer, ne može da uoči dali će neko da pocrveni, da prebledi u toku komunikacije. Neće primetiti na licu deteta temperaturu, u zubotehnici i zubarstvu neće primetiti odstupanja u boji zuba i navlake, neće razlikovati zrelo voće od zelenog, nijanse kozmetičkih preparata, i tako dalje.
U poređenju sa osobom koja vidi boje, osoba sa daltonizmom je u nepovoljnom položaju u mnogim situacajama.

B. Čovečije oko, na osnovu svetlosti i kontrasta između boja, razlikuje prepoznaje predmete oko nas. Razlikovanje kontrasta između nijansi je oslabljeno kod daltonista. Usled toga mnogi detalji u okolini ostaju neprimećeni. Posebnu teškoću za njih predstavljaju tekstovi štampani u boji i geografske karte. Na osnovu naših ispitivanja došli smo do zaključka da se korektivnim naočarima pojava nerazlikovanja kontrasta izmedju boja, može korigovati do normale.

C. Obavljanje više od 100 zanimanja, profesija je otežano zbog daltonizma. Npr. lekar, zubar, zubotehničar, frizer, kozmetičar, moler-farbar, aranžer, keramičar, radnici u textilnoj industriji, industriji boja, farmakologiji, prehrambenoj industriji, itd.

D. Daltonizam je poseban problem kod dece. U toj dobi stvara teškoće u učenju, ali i u psihološkom razvoju deteta može imati posledice, da se dete oseti manje vrednim u poređenju sa ostalom decom. Maloj deci u zabavištu, ili nizim razredima se može desiti da oboje krov zelenom, ili travu crvenom bojom, zbog toga dobiju slabiju ocenu, ili budu ismejana. Udžbenici u boji, krede u boji, geografske karte – sve to za njih predstavlja teškoće.

E. U saobraćaju daltonisti predstavljaju opasnost za sebe, i za druge učesnike u saobraćaju. Svetla semafora, stop-svetla, osobe koje razlikuju boje, dobro uoče iz daljine, dok osobe sa daltonizmom često prouzrokuju saobraćajne nezgode ne zapazeći crveno svetlo za zabranu prelaza preko pruge.

F. Učesnicima u lovu bi bilo veoma važno da razlikuju smeđu, zelenu i khaki – boju, najteže prepoznatljive boje za daltoniste. I tu bi korektivne naočare puno pomogle.

G. Dešava se, da se muškarci daltonisti, obuku ne uskladjujući boje, da nose čarape različitih boja.

H. Prilikom kupovine, tumačenje obojenih natpisa može biti pogrešno.

I. Prilikom bojenja, dekorisanja, odabiranje i usklađivanje boja za njih predstavlja problem.

J. Igre kartama.

K. Kod videoigara zbog smanjenog broja nijansi, daltonisti imaju osećaj, da je videoigra lošijeg kvaliteta.

L. Teško razlikovanje boja dresova, stvara teškoće kod bavljenjasportom, ili praćenja sportskih događaja.

M. Pogrešno tumačenje informacija sa monitora, elektronskih aparata, mobilnih telefona, LCD ekrana, LED ekrana, i u slučaju crvenog i zelenog digita.

 

Šta pacijent treba da zna

Klinički testovi pokazuju, da u oko 70% slučajeva, sočiva sa slojem imaju dobar učinak. Poboljšanje se može dokazati objektivno, testovima (Ishihara test, monitorski testovi), ali 25% pacijenata i subjektivno oseća pozitivne rezultate.

A. Menjaju se boje
Većina pacijenata zapaža, da svet oko sebe vidi u više boja, ali ove promene, u odnosu na one na koje je navikao, deluju zbunjujuće, i na osnovu prvih utisaka nerado prihvataju upotrebu ovih naočara.Međutim, poznato je, da se oko u velikoj meri prilagođava brzim ili sporijim promenama. Primećujemo, da ako sa jake sunčeve svetlosti uđemo u prostoriju sa veštačkim osvetljenjem, prvo sve vidimo u crvenoj boji, pošto veštačko svetlo sadrži mnogo više crvenih komponenata, dok plavih nešto malo. Već posle nekoliko minuta, sve vidimo u prirodnim bojama, jer su oči u mogućnost da izjednače razlike, zahvaljujući svojoj sposobnosti adaptacije. Ova se pojava naziva konstantnost boja. Drugi primer: posle operacije katarakte, pacijent sve vidi u plavoj boji. To je zbog toga, što se oko tokom godina prilagodilo na žuto-smeđe promene sočiva, koje se operacijom odstranjuje. Obično prođu dve nedelje, nekad i dva meseca, dok se oko odvikne uticaja žuto-smeđeg sočiva, i ponovo vidi sve u prirodnoj boji. Isti je slučaj sa korektivnim sočivom: treba se priviknuti na promene. Privikavanje (adaptacija na boje) traje kod mlađih osoba kraće, kod blažih oblika privikavanje traje nekoliko minuta, kod težih, nekoliko dana.
Adaptacija na boje je bitan momenat toka mehanizma korektivnih sočiva. Korekcija je u potpunosti završena, kada je ostvarena adaptacija na boje. Zbog toga kontrolne testove ne treba raditi odmah, u momentu početka korišćenja naočara. Treba sačekati nekoliko minuta do adaptacije. Proces se može ubrzati delovanjem jake bele svetlosti.

B. Stepen poboljšanja
Neki smatraju, da stepen poboljšanja nije dovoljan, da bi vredelo kupiti, i koristiti naočare. Ali moramo znati, da poboljšanje nikada ne može biti stopostotno. To je isto, kao pokušati nadoknaditi izgubljen organ, ili funkciju. Npr. primena dobra proteza umesto amputitarane noge puno pomaže, ali nikada ne može u potpunosti zameniti zdravu nogu. Isto tako, naočare sa dioptrijom nikada ne mogu da vrate vid u potpunosti.

C. Učenje
Veliku pomoć naočari pružaju u učenju. Kao što se uz pomoć proteze uči hodanje, privikava na upotrebu progresivnih sočiva, tako se i uz pomoć korektivnih naočara uči prepoznavanje boja. Colorlite naočare, na prvom mestu, poboljšavaju sposobnost diskriminacije boja (razlikovanje finih nijansi boja). Identifikacija boja (prepoznavanje i pravilan naziv boja) je rezultat procesa učenja. U detinjstvu, nazive boja naučimo u toku učenja govora, a koristeći naočare za korekciju razlikovanja boja, takođe treba naučiti prepoznati boje. Naravno, to je lakše u detinjstvu, nego u kasnijoj dobi. Učenje je brže, ako se koriste nastavni programi u vidu kurseva. Upotreba naočara za korekciju, testirana Ishihara-testom, dala je sledeće rezultate: daltonista, star 24 godine, od 20 brojeva bez naočara prepoznaje 6, naočarima u prvoj minuti 10, posle nedelju dana 12, posle 6 nedelja 19. U međuvremenu je nedeljno sat vremena prisustvovao vežbama u Colorlite-u.

D. Odsjaj naočara
Nekima smeta odsjaj stakala, sličan ogledalu. Sjaj nastaje zbog tehnike nanošenja sloja. Naočari boju svetla, koje dospeva u oko, menjaju tako, da nadražaj koji stiže do centra u mozgu, bude poput onog, koji stiže iz zdravog oka, bez naočara. Naočari nepotreban deo svetlosti odbijaju, a propustaju samo potreban deo. Neugodan odsjaj nastaje delom i zbog toga, što se svetlost, koja dopire od nazad, reflektuje u oko. Da bi to izbegli, treba izabrati okvir, koji nije širi od lica.

E. Naočari propustaju manje svetla
Kod nekih, postoji bojazan, da će lošije videti naočarima, zbog upijanja neznatnog dela svetlosti. Mogućnost propustanja svetlosti Colorlite naočara iznosi u proseku oko 40%. Tako blago dejstvo, oko jedva da i registruje. Naime, oko je u mogućnosti, da kompenzuje mnogostruke promene intenziteta svetlosti, uporedo sa potpunom funkcijom prepoznavanja boja. Svetlije naočari za sunce propuštaju 5-10% svetlosti, dok tamnije 1-2%.
Pri veštačkom osvetljenju u sobi, prilikom gledanja televizije, na raspolaganju je dovoljno svetlosti, da bi se mogli koristiti naočari Colorlite.

Svet u koloru
Najviše informacija iz okoline, 90%, dobijamo zahvaljujući čulu vida, jednom od pet čula. Čovečije oko vidi u koloru, zato su ove informacije od velikog značaja. Na osnovu boja, domaćica odabira sveže meso ili povrće, boja tena odaje raspoloženje, ili nam govori o eventualnim bolestima. Prema boji odabiramo odevne predmete, kozmetiku, i uređujemo stan. U saobraćaju, vazdušnom, vodenom i kopnenom, svetla raznih boja regulisu saobraćaj, elktrične vodove elektro monteri razlikuju po boji, tekstovi na monitorima u boji pomažu brzi rad.
Boje, pored toga što nam prenose informacije, utiču i na raspoloženje. Na osnovu posmatranja, crvene boja osvežava, zelena smiruje, plava pomaže pri koncentraciji, smeđa boja uspavljuje. Neke kompozicije boja nalazimo skladnima, dok neke smetaju, i smatramo da su disharmonične.
Boje imaju i simbolična značenja. U Evropi je crna, boja žalosti, bela znači čistotu, nevinost. Crvena znači strašna osećanja, žuta je boja zavisti.

 

Kako vidimo boje?
U stvaranju slike u koloru zajedničku ulogu imaju oko i mozak. Oko pri tom funkcioniše poput minijaturne digitalne kamere, koja se za obradu i čuvanje podataka priključuje na računar velikog kapaciteta: mozak. Svetlost, koja prolazi kroz „objektiv“ oka, sočivo fokusira na splet nerava na zadnjem zidu površine oka – retinu. Na retini je razmešteno mnoštvo receptora vida, koji funkcionišu slično digitalnoj kameri.
Receptore vida čine oko 130 miliona štapića, koji funkcionišu noću, i oko 7 miliona čepića, koji imaju ulogu pri dnevnoj svetlosti. Oni imaju funkciju digitalne kamere sa najvećom rezolucijom. Receptori se priključuju na nerve, koji prenose nadražaj preko očnog živca do mozga.
Elementi vida u sumraku, štapići, ne razlikuju boje, ali su veoma osetljivi. Nasuprot, elementi vida pri dnevnoj svetlosti, čepići, su manje osetljivi, ali razlikuju boje. To je moguće zbog toga, što se u njima nalaze tri različita pigmenta. Jedan od njih je osetljiv na crvenu, drugi na zelenu, a treći na plavu boju. Ovi pigmenti upijaju crveni, zeleni odnosno plavi deo boje, i u zavisnosti od toga, koliko od svake boje mogu absorbovati, stvaraju se nijanse.

Usled čega neko postaje daltonista?

Daltonizam je nasledna anomalija. U Evropi 8% muškaraca i 0,5% žena su nasledno daltonisti. Smetnje u razlikovanju boja, koje nastaju kao posledica nekog štetnog dejstva (alkoholizam, trovanja, razna oboljenja) obično nestaju ako se uzrok otkloni.
Rezultat posmatranja daltonista, i tzv. slepih za boje, što predstavlja teži oblik daltonizma, je da i oni vide boje, ali drugačije i manje (nekada svega nekoliko stotina nijansi mogu da razlikuju, dok osobe sa dobrim prepoznavanjem boja razlikuju 4 miliona nijansi).
U mnogim vidovima zivota to predstavlja hendikep. U mnogim delatnostima (npr. textilna, prehrambena, kozmetička industrija, industrija boja, automobila), daltonisti ne mogu biti efikasni kao osobe sa dobrim raspoznavanjem boja.
U saobraćaju daltonisti izazivaju mnogo više saobraćajnih udesa, i tako predstavljaju opasnost za sebe, i druge.
U predškolskoj i školskoj dobi, deca daltonisti mogu imati teškoće zbog nepravilne upotrebe boja na crtezima, upotrebe udžbenika u boji, geografskih karti ili logičkih blokova u boji.

 

Daltonizam je nasledna anomalija, koja nastaje zbog anomalije X hromozoma. Dijabetes, alkoholizam, pojedini lekovi, trovanja, takođe mogu dovesti do ove pojave. U Americi od dijabetesa boluje 27 miliona osoba.

 

Korekcija daltonizma

Čovečije oko je u mogućnosti da razlikuje više miliona nijansi. Više od 6 miliona receptora boja, čepića se nalazi u oku, koji su senzitivni u intervalu izmedju 380-780 nm. Na osnovu njihove osetljivosti tokom talasne dužine, čepiće delimo na tri grupe: Protos, Deuteros, Tritos, ili L, M, S čepići, a osetljivi su u intervalima dugih, srednjih i kratkih talasa (crvenkasta, zelenkasta i plavkaste boje). Navedena slika je prikaz osetljivosti receptora na talasnoj dužini.

 

Mogućnost, da raspoznajemo boje, uslovljavaju dva faktora: identifikacija boja, odnosno sposobnost da pravilno imenujemo boje, i diskriminacija boja, sposobnost razlikovanja različitih boja. Uočavanje boja daltonista razlikuje se od „prosečnih“ osoba zbog odstupanja od normale, funkcije jednog ili više čepića, stoga je identifikacija boja daltonista lošija. Razlikujemo više tipova daltonizma. Najčešće su: anomalije receptora Protos i Deuteros (Protanomalija, Protanopija, Deuteranomalija, Deuteranopija) ređe oštećenje Tritos-a (Tritanopija), i može se desiti da je samo jedan tip receptora ispravan (Monokromazija) ili su čak sva tri receptora oštećena, i samo funkcionišu štapići, zaduženi za noćni vid (Akromazija).

Daltonizam tipa crvena-zelena (Protan, Deutan) nastaje zbog nepravilnosti X hromozoma, i nasledan je. Žene imaju dva X hromozoma, dok muškarci jedan X i jedanY hromozom. Pošto kod muškaraca X hromozom nije dupliran, njegova anomalija uslovljava pojavu daltonizma, dok kod žena, ako je jedan X hromozom ispravan, tada genetski ispravan „nadjača“ oštećenog. Zbog toga je broj muškaraca, daltonista, procentualno veći. U Kavkazima je 8% muškaraca, i 0,4 – 0,5 % žena su daltonisti tipa crvena-zelena. Ređa je pojava naslednog, Tritanopija tipa, svega 0,05% ukupnog broja stanovništva. Uzrok daltonizma, po ranijim mišljenjima, je da je osetljivost oštećenog receptora smanjena, ali po novijim ispitivanjima se pretpostavlja, da kod oštećenog receptora dolazi do poremećaja intervala osetljivosti. Naše metode korekcije daltonizma baziraju upravo na ovim pretpostavkama.

 

Zbog čega je važna korekcija daltonizma

A. Osoba sa dobrim uočavanjem boja može da razlikuje više miliona nijansi, dok osoba sa daltonizmom, samo nekoliko hiljada, ili stotina. Na primer, ne može da uoči dali će neko da pocrveni, da prebledi u toku komunikacije. Neće primetiti na licu deteta temperaturu, u zubotehnici i zubarstvu neće primetiti odstupanja u boji zuba i navlake, neće razlikovati zrelo voće od zelenog, nijanse kozmetičkih preparata, i tako dalje.
U poređenju sa osobom koja vidi boje, osoba sa daltonizmom je u nepovoljnom položaju u mnogim situacajama.

B. Čovečije oko, na osnovu svetlosti i kontrasta između boja, razlikuje prepoznaje predmete oko nas. Razlikovanje kontrasta između nijansi je oslabljeno kod daltonista. Usled toga mnogi detalji u okolini ostaju neprimećeni. Posebnu teškoću za njih predstavljaju tekstovi štampani u boji i geografske karte. Na osnovu naših ispitivanja došli smo do zaključka da se korektivnim naočarima pojava nerazlikovanja kontrasta izmedju boja, može korigovati do normale.

C. Obavljanje više od 100 zanimanja, profesija je otežano zbog daltonizma. Npr. lekar, zubar, zubotehničar, frizer, kozmetičar, moler-farbar, aranžer, keramičar, radnici u textilnoj industriji, industriji boja, farmakologiji, prehrambenoj industriji, itd.

D. Daltonizam je poseban problem kod dece. U toj dobi stvara teškoće u učenju, ali i u psihološkom razvoju deteta može imati posledice, da se dete oseti manje vrednim u poređenju sa ostalom decom. Maloj deci u zabavištu, ili nizim razredima se može desiti da oboje krov zelenom, ili travu crvenom bojom, zbog toga dobiju slabiju ocenu, ili budu ismejana. Udžbenici u boji, krede u boji, geografske karte – sve to za njih predstavlja teškoće.

E. U saobraćaju daltonisti predstavljaju opasnost za sebe, i za druge učesnike u saobraćaju. Svetla semafora, stop-svetla, osobe koje razlikuju boje, dobro uoče iz daljine, dok osobe sa daltonizmom često prouzrokuju saobraćajne nezgode ne zapazeći crveno svetlo za zabranu prelaza preko pruge.

F. Učesnicima u lovu bi bilo veoma važno da razlikuju smeđu, zelenu i khaki – boju, najteže prepoznatljive boje za daltoniste. I tu bi korektivne naočare puno pomogle.

G. Dešava se, da se muškarci daltonisti, obuku ne uskladjujući boje, da nose čarape različitih boja.

H. Prilikom kupovine, tumačenje obojenih natpisa može biti pogrešno.

I. Prilikom bojenja, dekorisanja, odabiranje i usklađivanje boja za njih predstavlja problem.

J. Igre kartama.

K. Kod videoigara zbog smanjenog broja nijansi, daltonisti imaju osećaj, da je videoigra lošijeg kvaliteta.

L. Teško razlikovanje boja dresova, stvara teškoće kod bavljenjasportom, ili praćenja sportskih događaja.

M. Pogrešno tumačenje informacija sa monitora, elektronskih aparata, mobilnih telefona, LCD ekrana, LED ekrana, i u slučaju crvenog i zelenog digita.

 

Šta pacijent treba da zna

Klinički testovi pokazuju, da u oko 70% slučajeva, sočiva sa slojem imaju dobar učinak. Poboljšanje se može dokazati objektivno, testovima (Ishihara test, monitorski testovi), ali 25% pacijenata i subjektivno oseća pozitivne rezultate.

A. Menjaju se boje
Većina pacijenata zapaža, da svet oko sebe vidi u više boja, ali ove promene, u odnosu na one na koje je navikao, deluju zbunjujuće, i na osnovu prvih utisaka nerado prihvataju upotrebu ovih naočara.Međutim, poznato je, da se oko u velikoj meri prilagođava brzim ili sporijim promenama. Primećujemo, da ako sa jake sunčeve svetlosti uđemo u prostoriju sa veštačkim osvetljenjem, prvo sve vidimo u crvenoj boji, pošto veštačko svetlo sadrži mnogo više crvenih komponenata, dok plavih nešto malo. Već posle nekoliko minuta, sve vidimo u prirodnim bojama, jer su oči u mogućnost da izjednače razlike, zahvaljujući svojoj sposobnosti adaptacije. Ova se pojava naziva konstantnost boja. Drugi primer: posle operacije katarakte, pacijent sve vidi u plavoj boji. To je zbog toga, što se oko tokom godina prilagodilo na žuto-smeđe promene sočiva, koje se operacijom odstranjuje. Obično prođu dve nedelje, nekad i dva meseca, dok se oko odvikne uticaja žuto-smeđeg sočiva, i ponovo vidi sve u prirodnoj boji. Isti je slučaj sa korektivnim sočivom: treba se priviknuti na promene. Privikavanje (adaptacija na boje) traje kod mlađih osoba kraće, kod blažih oblika privikavanje traje nekoliko minuta, kod težih, nekoliko dana.
Adaptacija na boje je bitan momenat toka mehanizma korektivnih sočiva. Korekcija je u potpunosti završena, kada je ostvarena adaptacija na boje. Zbog toga kontrolne testove ne treba raditi odmah, u momentu početka korišćenja naočara. Treba sačekati nekoliko minuta do adaptacije. Proces se može ubrzati delovanjem jake bele svetlosti.

B. Stepen poboljšanja
Neki smatraju, da stepen poboljšanja nije dovoljan, da bi vredelo kupiti, i koristiti naočare. Ali moramo znati, da poboljšanje nikada ne može biti stopostotno. To je isto, kao pokušati nadoknaditi izgubljen organ, ili funkciju. Npr. primena dobra proteza umesto amputitarane noge puno pomaže, ali nikada ne može u potpunosti zameniti zdravu nogu. Isto tako, naočare sa dioptrijom nikada ne mogu da vrate vid u potpunosti.

C. Učenje
Veliku pomoć naočari pružaju u učenju. Kao što se uz pomoć proteze uči hodanje, privikava na upotrebu progresivnih sočiva, tako se i uz pomoć korektivnih naočara uči prepoznavanje boja. Colorlite naočare, na prvom mestu, poboljšavaju sposobnost diskriminacije boja (razlikovanje finih nijansi boja). Identifikacija boja (prepoznavanje i pravilan naziv boja) je rezultat procesa učenja. U detinjstvu, nazive boja naučimo u toku učenja govora, a koristeći naočare za korekciju razlikovanja boja, takođe treba naučiti prepoznati boje. Naravno, to je lakše u detinjstvu, nego u kasnijoj dobi. Učenje je brže, ako se koriste nastavni programi u vidu kurseva. Upotreba naočara za korekciju, testirana Ishihara-testom, dala je sledeće rezultate: daltonista, star 24 godine, od 20 brojeva bez naočara prepoznaje 6, naočarima u prvoj minuti 10, posle nedelju dana 12, posle 6 nedelja 19. U međuvremenu je nedeljno sat vremena prisustvovao vežbama u Colorlite-u.

D. Odsjaj naočara
Nekima smeta odsjaj stakala, sličan ogledalu. Sjaj nastaje zbog tehnike nanošenja sloja. Naočari boju svetla, koje dospeva u oko, menjaju tako, da nadražaj koji stiže do centra u mozgu, bude poput onog, koji stiže iz zdravog oka, bez naočara. Naočari nepotreban deo svetlosti odbijaju, a propustaju samo potreban deo. Neugodan odsjaj nastaje delom i zbog toga, što se svetlost, koja dopire od nazad, reflektuje u oko. Da bi to izbegli, treba izabrati okvir, koji nije širi od lica.

E. Naočari propustaju manje svetla
Kod nekih, postoji bojazan, da će lošije videti naočarima, zbog upijanja neznatnog dela svetlosti. Mogućnost propustanja svetlosti Colorlite naočara iznosi u proseku oko 40%. Tako blago dejstvo, oko jedva da i registruje. Naime, oko je u mogućnosti, da kompenzuje mnogostruke promene intenziteta svetlosti, uporedo sa potpunom funkcijom prepoznavanja boja. Svetlije naočari za sunce propuštaju 5-10% svetlosti, dok tamnije 1-2%.
Pri veštačkom osvetljenju u sobi, prilikom gledanja televizije, na raspolaganju je dovoljno svetlosti, da bi se mogli koristiti naočari Colorlite.

Pomažemo Vam da vidite svet u boji!